RISE YOUR HEALTH PROJEKAT

RISE YOUR HEALTH PROJEKAT

RISE organizacija je formirana sa vizijom da izgradimo svet u kojem većina ljudi redovno i adekvatno učestvuje u fizičkom vežbanju, hrani se u skladu sa dnevnim energetskim potrebama, sa ciljem da kreiramo zdravije i srećnije društvo. Svi naši departmani, kao i usluge i projekti u okviru njih, usko su povezani sa pomenutom vizijom, a članovi našeg tima vredno rade svakodnevno ka unapređenju kvaliteta života ljudi u svom okruženju.

U tome nam posebno pomažu aktivnosti u okviru RISE YOUR HEALTH projekta i saradnja sa kompanijom PROTEINI.SI SRBIJA, među kojima se izdvajaju radionice i vebinari usmereni ka podizanju svesti o značaju optimalnog nivoa fizičke aktivnosti, fizičke forme i adekvatnog režima ishrane.

Odgovor na pitanje zašto smo pokrenuli zajednički projekat najbolje je predstavljen u publikaciji Vodič za zdrave životne navike – ishrana i fizička aktivnost. Jedna od prvih rečenica u pomenutom vodiču glasi – „Informisanje stanovništva o zdravim navikama, kao što su ishrana i fizička aktivnost, predstavlja izazov i obavezu svih stručnjaka iz oblasti zdravlja.“¹

POSLEDICE FIZIČKE NEAKTIVNOSTI

Sedentarno ponašanje i nedovoljna fizička aktivnost predstavljaju globalnu pretnju po zdravlje stanovništva jer više od trećine odraslih ne ispunjava minimum standarda za učešće u fizičkom vežbanju.^2,3 Fizički neaktivne osobe imaju povećanu smrtnost od svih uzroka, dvostruko veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i gojaznosti; takođe imaju i povećan rizik od karcinoma debelog creva, visokog pritiska, osteoporoze, poremećaja masnoća u krvi i depresivno-anksioznih stanja.^1,4 Ekonomski troškovi fizičke neaktivnosti na globalnom nivou su ogromni, procenjeno je da fizička neaktivnost košta zdravstveni sistem svih zemalja sveta približno 54 milijarde dolara godišnje.^1,5

DOBROBITI FIZIČKE AKTIVNOSTI

Redovna fizička aktivnost umerenog intenziteta (npr. ples, hodanje, vožnja bicikla, kućni poslovi) može da unapredi zdravlje i kvalitet života osoba svih uzrasnih grupa, bez obzira na prisustvo hroničnih bolesti ili drugih tipova ograničenja.^1,6-8 Postoje umereni i snažni naučni dokazi da kod odraslih osoba redovna fizička aktivnost može da smanji rizik od prerane smrti, visokog krvnog pritiska, koronarne bolesti srca, dijabetesa tip 2, moždanog udara, karcinoma debelog creva, depresije i anksioznosti, prekomerne uhranjenosti i gojaznosti, metaboličkog sindroma, karcinoma materice, neuhranjenosti, padova u starosti, preloma kuka, karcinoma dojke i pluća itd.^1,9

RISE YOUR HEALTH

Zbog jasno dokumentovanih benefita adekvatnog učešća u fizičkoj aktivnosti po zdravlje svih starosnih grupa, velika pažnja stručne javnosti usmerena je na promociju fizičkog vežbanja kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou, koristeći različite pristupe i alate.^10-12 Ovi napori dobijaju posebno na značaju kada se procenjuje da dostizanje minimum preporuka od 150 minuta umerene fizičke aktivnosti na nedeljnom nivou, kombinujući vežbe za razvoj kardiorespiratorne i mišićne forme, može da prevenira 46% smrti povezane sa fizičkom neaktivnošću.¹³

Iz pomenutih razloga, prva faza RISE YOUR HEALTH projekta obuhvata edukaciju stanovništva kroz INTERAKTIVNE RADIONICE iz tri osnovne oblasti, gde svaka od radionica traje 45 minuta, uz dodatnih 15 minuta za diskusiju i pitanja prisutnih, dok su teme.

1. Put do zdravlja i optimalnog nivoa fizičke forme kroz fizičko vežbanje i režim ishrane,

2. Trenažna i nutritivna strategija u cilju redukcije telesne mase i sadržaja masti,

3. Trenažna i nutritivna strategija za razvoj mišićne hipertrofije

Radujemo se zajedničkim aktivnostima koje imaju potencijal da značajno unaprede kvalitet života ljudi u našem okruženju, kreirajući tako zdravije i srećnije društvo.

Literatura

1. Ostojić, S. i sar. (2017). Vodič za zdrave životne navike – ishrana i fizička aktivnost. Data Status, Beograd

2. Onerup, A. i sar. (2018). Physical activity on prescription in accordance with the Swedish model increases

physical activity: a systematic review. Br J Sports Med;0:1-7.

3. Hallal, P.C, (2012). Global physical activity levels: surveillance progress, pitfalls, and prospects.

Lancet;380:247-57.

4. Svetska zdravstvena organizacija. Fizička aktivnost – pregled činjenica. Ažurirano u junu 2015. godine.

Dostupno na: http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs385/en/

5. Ding, D. i sar. (2016). Lancet Physical Activity Series 2 Executive Committee. The economic burden of physical

inactivity: a global analysis of major non-communicable diseases. Lancet;388(10051):1311-24.

6. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti SAD. Fizička aktivnost i zdravlje. Ažurirano u junu 2015. godine.

Dostupno na: https://www.cdc.gov/physicalactivity/basics/pa-health/

7. Ministarstvo zdravlja i ljudskih resursa SAD (2008). Vodič za fizičku aktivnost amerikanaca za 2008. godinu.

Ministarstvo zdravlja i ljudskih resursa SAD, Vašington

8. Bouchard C., Blair S. N., Haskell W. (ur.) (2012). Fizička aktivnost i zdravlje (2. izdanje). Human Kinetics,

Champaign

9. Ministarstvo zdravlja i ljudskih resursa SAD (2018). Vodič za fizičku aktivnost amerikanaca za 2018. godinu (2.

izdanje). Ministarstvo zdravlja i ljudskih resursa SAD, Vašington

10. Lavie, C. i sar. (2019). Sedentary behavior, exercise and cardiovascular health. Circulation Research; March

1:799-815.

11. Fletcher, G. i sar. (2018). Promoting physical activita and exercise: JACC health promotion siries. J Am Coll

Cardiol;72:1622-1639.

12. Turco, J., Inal-Veith, A. & Fuster, V. (2018). Cardiovascular health promotion: an isue that can no longer wait.

J Am Coll Cardiol;72:908-913.

13. Mok, A. i sar. (2019). Physical activity trajectories and mortality: population based cohort study. BMJ

2019;365:l2323.