POVRATAK FIZIČKOJ AKTIVNOSTI NAKON COVID-19: 1. deo

Osobe koje se zaraze COVID-19 mogu da imaju različita iskustva. Neki nemaju simptome, dok drugi mogu da imaju tešku kliničku sliku i završe na bolničkom lečenju. Među najčešćim simptomima pomenute infekcije ubrajaju se groznica, jeza, bol u grudima, nedostatak vazduha, kašalj, gubitak čula mirisa i ukusa, osip, mučnina ili povraćanje, dijareja, zamor, glavobolje i/ili bolovi u mišićima.

Većina ljudi koja se zarazila COVID-19 obično bude bolje nakon nekoliko dana do nekoliko nedelja. Međutim, postoje i oni kojima je potrebno više vremena da se u potpunosti oporave. Pojam „dugački COVID“ odnosi se na stanje u kojem simptomi traju i nekoliko meseci nakon infekcije, a ovo se može desiti bez obzira da li ste imali umerene simptome ili ste bili hospitalizovani. Među simptomima dugačkog COVID-a ubrajaju se zamor, glavobolje, nedostatak vazduha, ubrzana srčana frekvencija, vrtoglavica, depresija i anksioznost. Pomenuti simptomi mogu značajno da utiču na povratak redovnoj fizičkoj aktivnosti, dok prevremeni povratak fizičkom vežbanju može da poveća zdravstvene rizike povezane sa COVID-19, naročito kada su u pitanju problemi kardiovaskularnog sistema.

Zato je osnovni savet većine stručnjaka – počnite postepeno.

Postepen povratak fizičkoj aktivnosti

Ključna preporuka je da se vratite ili otpočnete sa redovnim učešćem u fizičkoj aktivnosti tek 7 dana nakon što svi sipmtomi infekcije nestanu.

· Kako za mlade, tako i za starije osobe, fizička aktivnost igra važnu ulogu u oporavku nakon infekcije COVID-19 i prilikom jačanja imuniteta.

· Preporuka je da osobe koje se oporavljaju od pomenute infekcije, a nemaju nikakve simptome, nastave sa aktivnostima niskog i umerenog intenziteta.

· Konsultujte se sa lekarom pre nego što se uključite u aktivnosti koje zahtevaju veći fizički napor, naročito ukoliko ste imali ili dalje imate simptome COVID-19 infekcije koji su povezani sa srcem i plućima (bol u grudima, nedostatak vazduha, vrtoglavicu ili ubraznu srčanu frekvenciju).

· Svako ko je imao težu kliničku sliku ili je bio hospitalizovan treba da dobije odobrenje lekara pre povratka fizičkoj aktivnosti i intenzitetu koji je veći od niskog.

· Vaš program vežbanja treba da čine vežbe za razvoj kardiorespiratorne forme, vežbe snage, ravnoteže i istezanja.

· Počnite i napredujte polako. Preporuka je da početni nivo bude 25% od onog koji ste imali pre infekcije, tj. niskog intenziteta, tako da možete nesmetano da razgovarate prilikom učešća u nekom od oblika fizičke aktivnosti. Ostanite na tom nivou minimum 7 dana, bez pogoršanja simptoma, pre nego što povećate nivo aktivnosti.

· Nemojte da sedite tokom celog dana. Ukoliko, na primer, radite za računarom ili gledate televiziju, ustanite povremeno ili tokom svakog bloka reklama i napravite krug po stanu ili kući, stavite veš da se pere, operite sudove ili izbacite smeće.

U drugom delu ovog članka, pričaćemo o preporukama vezanim za postepeno vraćanje treninzima za razvoj kardiorespiratorne i mišićne forme.

Literatura

1. American College of Sports Medicine (2021). Returning to Physical Activity After COVID-19. Exercise is Medicine series